Pozajmljenice

Uobičajen

ForestierismiPozajmljenice su reči stranog porekla koje su ušle u jezik usled direktnog ili indirektnog kontakta (ekonomski, socijalni, politički, kulturni) između dva naroda. Italijanski jezik, čije reči uglavnom vode poreklo iz latinskog, u toku poslednjih decenija svog razvoja znatno je obogaćen velikim brojem pozajmljenica (prestiti) iz engleskog, francuskog, španskog i drugih jezika. Razlikujemo dve vrste ovakvih pozajmljenica: a) prestiti integrati, tj. pozajmljenice morfološki i fonetski prilagođene italijanskom jeziku (poput giardino, bianco, zucchero), b) prestiti non integrati, tj. strane reči koje se čuvaju u svom izvornom obliku (golpe, dessert, film, robot). Neke pozajmljenice se pak mogu naći i u izvornom i u prilagođenom obliku: bleu/blu, gilet/gilé

Šta je leksika?

Uobičajen

Leksika je skup reči koji čini jedan jezik i koji varira u okvirima tog jezika. U ovom dinamičnom sistemu reči se neprestano rađaju, umiru da bi se opet rodile sa novim značenjima, ulaze u jedan jezik iz drugog itd. Formiranje leksike je proces koji se ne završava, a današnji izgled našeg rečnika dugujemo neprestanom razvijanju jezika kroz vekove i stalnom bogaćenju novim rečima.

Najveći deo leksike italijanskog jezika vodi poreklo iz latinskog. Još jedan nezanemarljiv deo rečnika čine takozvane pozajmljenice, tj. reči preuzete iz drugih jezika.

Šta je gramatika?

Uobičajen

Gramatika je nauka koja opisuje strukturu jezika, utvrđujući njegove glasovne, obličke, tvorbene i rečenične osobine. Gramatika se obično deli na fonetiku (sa fonologijom), tj. na nauku o glasovima, na morfologiju – nauku o oblicima reči, na tvorbu reči – nauku o nastanku novih reči i na sintaksu – nauku o rečenici. Kao takva, gramatika je pre svega opisna (deskriptivna nauka). Osim toga, gramatika je i skup pravila o jezičkim jedinicama (o glasovima, o oblicima, o rečima, o rečenicama i njihovim delovima), pa nas uči i pravilnosti jezika.

(Gramatika srpskoga jezika)